Utorak, Mart 04, 2008
Sreća
Jedan covek od devedeset dve godine, mali, dobrodrzeci i ponosan, koji
je svakoga jutra bio kompletno obucen, sa kosom moderno namestenom i
savrseno obrijan, iako je skoro slep, danas se doselio u staracki dom.
Njegova sedamdesetogodisnja supruga nedavno je umrla, a time selidbu u
dom ucinila neophodnom.
Posle mnogo sati strpljivog cekanja u holu doma, ugodno se nasmesio
kada su mu rekli da je njegova soba spremna. Dok je upravljao svojom
setalicom ka liftu, opisao sam mu njegovu malu sobu, ukljucujuci i
roletne koje su bile na prozoru.
“Svidja mi se”, rekao je sa entuzijazmom osmogodisnjaka kome su upravo pokazali novo stene.
“Gospodine jos niste videli sobu. Sacekajte jos malo!”
“To nema nikakve veze”, rekao je. “Sreca je nesto o cemu odlucujete
unapred. Da li ce mi se dopasti soba ne zavisi od toga kako je
rasporedjen namestaj, vec kako ja rasporedjujem svoje misli. Vec sam
odlucio da mi se dopada. To je odluka koju donosim svakog jutra kada se
probudim. Ja imam izbor : mogu da provedem dan u krevetu brojeci
teskoce koje imam sa delovima tela koji vise ne rade, ali mogu da
ustanem iz kreveta srecan zbog onih koji jos uvek rade. Svaki dan je
poklon, i dok su mi oci otvorene mislicu na novi dan i na sve srecne
uspomene koje sam odlozio. Bar za ovo doba svog zivota. Starost je kao
bankovni racun: sa njega podizete ono sto ste tu ulozili. Moj savet vam
je da ulazete mnogo u banku secanja. Hvala vam za vas deo u banci
secanja. Ja jos uvek ulazem.”
kad mlad čovek ovakvim tekstom počne svoje blogovanje može samo da me zaintrigira i ostavi da čekam sledeći.
Prijatno!
Zanimljivo! Dobrodosao, a ja odoh da stvaram situacije koje cu ubaciti u banku secanja! Pozzz!
Jos jedna dobra lekcija.Nadam se da cu biti dobar ucenik. Evo,vec cu poceti da uzivam u onome sto imam (mada to i inace radim),a zaboravicu na ono sto mi nedostaje.
